Komentar malog coveka

I just had an argument with a girl I know. She was saying how it's unfair that if a guy fucks a different girl every week, he's a legend, but if a girl fucks just a two guys in a year, she's a slut.

So in response I told her that if a key opens lots of locks, then it's a master key. But if a lock is opened by lots of keys, then it's a shitty lock.

That shut her up. 

Nedavno sam se u Frankfurtu vozio čudnim prevoznim sredstvom; bila je to neka vrsta evropske rikše, samo njen vlasnik nije trčao nego je okretao pedala bicikla dok smo mi sedeli natrkiveni iza njega. Prolazio je kroz pešačke zone, preko trotoara i zabranjenih trgova. Veoma učtiiv mlad čovek koji je govorio savršeno engleski i koji je za vožnju naplatio deset evra.
Dok me je vozio mislio sam na zapadne i istočne očeve i decu.
Ne može se reći da Istok više voli svoju decu, nego Zapad svoju. Ipak istočna deca ostaju mnogo duže u porodičnom gnezdu nego zapadna.
Zbog toga se na istoku ostaje mnogo duže mlad. U trenutku kada se zapadni pedesetogodišnjak već povlači iz biznisa u mirovinu na svoj ranč, njegov vršnjak na istoku važi jos uvek za mladog, perspektivnog čoveka, kome, načalost, smetaju stariji!
U jednom istočnom i jednom zapadnom gradu, rodili su se istoga dana mali Istok i mali Zapad. Od istih bolesti pelcovani, ali se nisu zaposlili u istom danu.
Dok je mali Istok šutirao loptu, malog Zapada tata zaposlio da raznosi novine po ulici. Sa dvanaest godina zaradio svoj prvi novac.
“Na Zapadu u tvojim godinama već zarađuju!” vikao je otac Istoka po kući.
“Pusti dete neka se ispava…” branila ga mama Istok. “Kad nismo mogli mi, neka bar on…”
I dok su malog Istoka terali da svira klavir (za koji, očigledno, nije imao smisla), da uči violinu i mrtve jezike, mali Zapad je posle škole raznosio kafe po radnjama u svom kraju. Sa osamnaest godina, imao je već solidnu ušteđevinu i dobre poslovne veze.
Kada se mali Istok upisao na fakultet, mali Zapad je već napustio očevu kuću i iznajmio svoj apartman. I dok je mali Istok cvileći izmolio džeparac, mali Zapad je pozajmio familiji novac, koji mu je uredno vraćen uz kamatu.
Mali Istok je dugo i bezbrižno studirao društvene nauke.
Mali Zapad je prekinuo školovanje. On nije imao vremena za predugo studiranje. Ako su mu potrebni zubari, uvešće gotove iz Srbije. Ako mu trebaju arhitekte, platiće najbogatije diplomirane, opet iz Srbije. Ako mu je potreban novac, uzeće ga od kamata naravno od Srbije.
Mali Istok još uvek pita majku;
“Kevo, šta ima za ručak?”
Mali Zapad se preselio u sasvim drugi grad, jedanput godišnje čestita svojima praznike.
Najzad, mali Istok je nekako završio fakultet, odslužio vojsku i oženio se, pa stanuje kod tate i mame u polovini od jedne i po sobe. Otac mu na sve strane traži posao, dok on redovno učestvuje u razgovorima na tribinama o nezaposlenosti mlade generacije. Uzgred ima već dvadeset sedam godina i još u životu nije zaradio ni jedan jedini dinar. On i njegova supruga (koja jos studira) žive od onoga što im daju roditelji. Majka još uvek kuva i tera svog srednjovečnog sina da se toplije obuče jer napolju duva. Otac deli čitav niz korisnih saveta. Majka još uvek ne može da zaspi dok joj se dete ne vrati kući. Mali Istok živi, tako, u nekoj vrsti produženog boravka u dečijem vrtiću.
Mali Zapad, koji je sada veliki, odveo je decu da posete dedu koji živi na drugom kraju zemlje.
Mali Istok je, najzad, dobio dozvolu da zastakli terasu i tako proširi sobu za dnevni boravak.
Stari Zapad umire sam u staračkom domu.
Time ja platio cenu samostalnosti malog Zapada. Oči mu sklapa dežurna bolničarka. Mali Zapad nasleđuje njegovu ušteđevinu i životno osiguranje.
Stari Istok sedi jos uvek na svom mestu u čelu stola i njemu se prvo sipa čorba u tanjir. I dalje deli čitav niz korisnih saveta. Mali Istok će jednoga dana sesti na njegovo mesto.
Neće naslediti ništa, sem visokog pritiska i navike da deli besmislene savete.

Momo Kapor

Ku*ac


Reč koja u srpskom jeziku ima nebrojeno mnogo značenja i nije je moguće definisati. Najčesća korišćenja reči ku*ac su:
1. kao negacija,
2. u svrhu opisivanja bezizlazne situacije,
3. kao poziv na druženje
4. psiho-fizičko stanje
5. u svrhu opisivanja nivoa zainteresovanosti ...
6. kao kulturan i jasan nacin da se nekom da do znanja da da vam njegova priča nije zanimljiva i dosta iritantna

Treba napomenuti da reč ku*ac u kombinaciji sa drugim rečima daje neograničen niz mogućnosti, i da bi verovatno mogla zameniti sve opisne vrste reči uz malo truda...

1.
-Pozajmi mi 100 evra
-'ocu ku*ac
2.
-trudna sam
-u ku*ac!
3.
-Dodji večeras kod mene da mi pop*šiš ku*ac.
4.
-u ku*cu sam
5.
-...i tako da sam odlucila da ipak kupim one crvene cipelice...
-ma boli me ku*ac (u ovom slučaju izraz se govori u sebi)
6.
-ides mi na ku*ac!

 

 

Moja baba


Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.

"Ej! Vidi šta ja umem!"
"To? Pa to može i moja baba!"


Matoro zbrčkano stvorenje koje ulazi u sobu kad ne treba:

<Igramo D&D>
Baba: -Samo da uzmem šerpu..
Ja: BEŽI BABA, JE L VIDIŠ DA SE BORIMO PROTIV OGREA!

<Za vreme seksa>
Baba: -Samo da uzmem šerpu..
Ja: BEŽI BABA U P**** MATERINU!!!

 

 

 

Nanosekunda

Vremenski interval koji protekne od trenutka kada se na semaforu upali zeleno svetlo do trenutka kada vozilo iza vas zatrubi.

Vreme za koje ugasite pornić i podignete pantalone pre nego što vam keva udje u sobu

Vremenski interval koji protekne od momenta kad se vrata autobusa GSP-a otvore do momenta kada se zauzme i poslednje sedište.

Vreme koje protekne od trenutka kada kažete za koji utisak glasate do trenutka kada vam Olja Bećković spusti slušalicu!

 

Prokleta kurva

Osoba ženskog pola koja se za razliku od kurve (koja se daje svima) daje svima sem tebi.

Razlog razvoda posle 30 godina braka...

Osoba zenskog pola koja se daje za pare, ali kada je j* dobijes polno prenosivu bolest... Zbog one proklete kurve sam dobio Hepatitis C!

 

Vođenje ljubavi

Ono što žena radi dok je muškarac j*

Politički korektan, ali nedovoljno određen termin koji se koristi za bilo koji od 6 osnovnih vrsta snošaja: pamprčenje, bambusanje, švajsovanje, krndžijanje, taslačenje ili zigovanje.

Izraz koriste isključivo žene. Ako muškarac upotrebi izraz, postaće predmet sprdnje u društvu naredne dve nedelje. Ovo pravilo važi i za pedere.

 

Masturbacija

To je kad od ruke pravis p*, a od k* budalu!
 

Muž informaticar se vraća kući u zoru.

- Gde si bio celu noć??!! Priznaj!!!

- Znaš draga, jučerašnji sastanak se odužio, pa je našoj novoj sekretarici otišao i posljednji autobus. Zamolila me je da je odbacim kući, i ja sam to i uradio. Onda sam pred njenom kućom video da je ispustila zadnja guma na autu, pa sam promenio točak. Sekretarica me je ljubazno pozvala u svoj stan da operem ruke, i usput mi je skuvala i čaj sa rumom pošto sam se smrzao mjenjajući točak... Kad sam hteo krenuti kući, video sam da policija u njenoj ulici zaustavlja sva vozila i proverava vozače "balonom". Pričekao sam da odu zbog ruma u čaju, ali njima to nije padalo na pamet. Onda je sekretarica predložila da prespavam kod nje... i eto...

- Ne laži, džukelo!!! Znam da si opet celu noć bio u kancelariji i drnadao kompjuter!!!

Jednu noć supruga nije došla kući i suprug ju je upitao gde je spavala. Ona mu odgovori da je spavala kod prijateljice. Suprug je nazvao deset njenih najboljih prijateljica ali nijedna od njih to nije potvrdila ...

Prijateljstvo među muškarcima:

Jednu noć suprug nije došao kući i supruga ga je upitala gde je spavao. On joj odgovori da je spavao kod jednog prijatelja. Supruga je nazvala deset njegovih najboljih prijatelja, 8-orica je potvrdilo da je spavao kod njih, a 2 da je još uvek tamo

Domaći zadatak prvaka u jednoj osnovnoj školi u Užicu na temu "Crvenkapa".

"...Pošla Crvenkapa u šumu i zavrljala. Vrljala ona tako vrljala i trevi je vuk. Pita nju vuk: "Kud si pošla 'vuda, majku ti krvavu jebem..."

Nakon pregleda domaćih zadataka učiteljica pita đaka da li je sam to uradio ili mu je neko pomagao; a đak kaže da mu je tata pomagao

Ja sam u školi učio da smo mi, Sloveni, na "ove prostore" došli između 5. i 6. veka nove ere, prevalivši put od nekoliko hiljada kilometara, jer nam se tamo gde smo živeli prethodnih hiljadu godina više nije dopadala klima ili nadmorska visina ili nešto drugo... Ali, meni nikada to nije bilo jasno (možda zato što se nisam osećao kao Sloven, nekako mi je taj pojam vukao na komunistički termin, iako je nastao pre komunizma),kako su ti isti Sloveni uspeli da poraze narode i plemena koja su živela ovde, a cela rimska imperija to nije uspela stotinama godina? Da ne govorimo o nemogućnosti puta "od Karpata do Save i Dunava", kolliko god Sloveni bili čvrsti i izdržljivi. Ne znam šta deca sada uče u školi (istražiću to ovih dana, pa ćemo diskutovati i o tome), ali ova priča više ne pije vodu. Jedino što je moguće je to da su SRBI živeli na ovom prostoru (današnja Vojvodina, Bugarska, Srbija, Bosna, Hrvatska, Makedonija, mala Azija, Mađarska, Rumunija, Češka, Slovačka, južna i istočna Poljska, Nemačka) od kada postoje.

 

 Za većinu loših stvari koja nam se, kao narodu, dogodila krivi smo mi sami. Sami smo krivi što nismo očuvali sećanje na svoje poreklo (nacionalni afinitet prema zaboravljanu  se održao do dana današnjeg), svoje ime, kulturu, veru... A postoje i druge teorije: Vatikan, Evropa, masoni itd... Mada, ova prva je verovatnija. Današnje učenje istorije datira od uspostavljanja srpske države nakon oslobođenja od Turaka 1870-ih. Tadašnji vodeći srpski istoričari su za osnov porekla srpskog naroda uzeli fabrikovane Porfirogenitove spise o Srbima u kojima se kaze da smo dosli sa Karpata. Danas je utvrđeno da to nije pisao Konstantin VII Porfirogenit 950.god, već "neki učeni ljudi" u XVIII veku. Da l su oni bili iz Vatikana, Austrije ili Lihenštajna, to sada nije važno.

 

 Nama ostaje da se napokon opametimo. Da prestanemo da mrzimo "narode" oko sebe, jer su oni isto što i mi, samo to ne žele da shvate ili im ne daju da shvate; da shvatimo da smo sami sebe uvukli u ovo gde smo sada i da samo mi sami možemo da izađemo iz ovoga; da nam niko drugi neće pomoći dok sami sebi ne pomognemo...

 

 

Da krenemo od početka... Mada, mislim da ne postoji čovek koji zna kada je sve počelo, tako da svako uzima za početak krajnju granicu svoje spoznaje. Moj početak je skroman, adekvatan mogućnostima i znanju običnog čoveka.

Da bi uopšte pričali o narodu i o istoriji tog naroda, moramo definisati pojam narod. Pametniji ljudi od mene kazu da je narod grupa ljudi koji su povezani zajedničkim jezikom, verom, istorijom i tradicijom. E, sad, po mom mišljenju, to nije dovoljno da bi "grupa ljudi" mogla biti nazvana narodom, jer u ovu definiciju nije uključen osnovni uslov, a to je sposobnost naroda da formira SVOJU državu. Jer, kada bi se isključio ovaj uslov, nastao bi (a nazalost već je i nastao) opšti haos i tumačenje (učenje) istorije na hiljade načina, kako kom "narodu" odgovara.

Elem, da se vratimo na početak: Moj početak nije "tamo negde iza Karpata" ili (ne daj Bože) u severozapadnoj Indiji, već ovde gde jesmo. Da ne dužim, već je svima jasno da je nemoguće da se milion ljudi tek tako diglo i prevalilo hiljade kilometara zato sto su čuli da je ovamo "zemlja plodna i nenaseljena". Kasnije ćemo se vratiti razlozima zasto su generacije i generacije Srba učile da su Sloveni sa Karpata,  a ne ono što stvarno jesu.

Srbi su narod, državotvoran narod. Znači, zadovoljavamo težak uslov, ali zato ne zadovoljavamo baš sve "sitne" uslove. Definicija kaže da je narod grupa ljudi koji su povezani zajedničkim jezikom. Danas 40% Srba priča "hrvatski", "bošnjački", "makedonski", "crnogorski" jezik. Komentar na ovu činjenicu ću izneti malo kasnije, da se sada ne bi mnogo odužilo. Definicija dalje kaže zajednička vera. Opet, većina Srba je pravoslavne vere, ali 3 miliona Srba je muslimanske veroispovesti, skoro 4 miliona katoličke vere. Što se tiče istorije i tradicije, to nam je svima zajedničko, ali danas se čuju razna vidjenja pojedinih istorijskih činjenica, koja, kad se malo razmisli o njima, govore nam da su (nekako) pojedinci živeli u paralelnom svetu, jer je nemoguće da je neko bio i pozitivac i negativac u isto vreme; da je pomagao i ubijao u istom trenutku... Ali sve je danas moguće... Samo čekam trenutak kada ce konačno rehabilitovati Hitlera i optužiti Srbe za sve zločine u prethodnom milenijumu...

Opet sam se zaneo,... Izvinjavam se zbog toga, dešavaće se često.  Toliko za ovaj put, sutra - prekosutra ću govoriti o periodu "seobe Slovena" sve do doba Nemanjića. 

 

 

Bilo bi lepo ako bi se još neko uključio u ovu ili neku sličnu raspravu, pošto na blogu nisam video ozbiljniju priču o ovoj temi...