Komentar malog coveka

Ja sam u školi učio da smo mi, Sloveni, na "ove prostore" došli između 5. i 6. veka nove ere, prevalivši put od nekoliko hiljada kilometara, jer nam se tamo gde smo živeli prethodnih hiljadu godina više nije dopadala klima ili nadmorska visina ili nešto drugo... Ali, meni nikada to nije bilo jasno (možda zato što se nisam osećao kao Sloven, nekako mi je taj pojam vukao na komunistički termin, iako je nastao pre komunizma),kako su ti isti Sloveni uspeli da poraze narode i plemena koja su živela ovde, a cela rimska imperija to nije uspela stotinama godina? Da ne govorimo o nemogućnosti puta "od Karpata do Save i Dunava", kolliko god Sloveni bili čvrsti i izdržljivi. Ne znam šta deca sada uče u školi (istražiću to ovih dana, pa ćemo diskutovati i o tome), ali ova priča više ne pije vodu. Jedino što je moguće je to da su SRBI živeli na ovom prostoru (današnja Vojvodina, Bugarska, Srbija, Bosna, Hrvatska, Makedonija, mala Azija, Mađarska, Rumunija, Češka, Slovačka, južna i istočna Poljska, Nemačka) od kada postoje.

 Za većinu loših stvari koja nam se, kao narodu, dogodila krivi smo mi sami. Sami smo krivi što nismo očuvali sećanje na svoje poreklo (nacionalni afinitet prema zaboravljanu  se održao do dana današnjeg), svoje ime, kulturu, veru... A postoje i druge teorije: Vatikan, Evropa, masoni itd... Mada, ova prva je verovatnija. Današnje učenje istorije datira od uspostavljanja srpske države nakon oslobođenja od Turaka 1870-ih. Tadašnji vodeći srpski istoričari su za osnov porekla srpskog naroda uzeli fabrikovane Porfirogenitove spise o Srbima u kojima se kaze da smo dosli sa Karpata. Danas je utvrđeno da to nije pisao Konstantin VII Porfirogenit 950.god, već "neki učeni ljudi" u XVIII veku. Da l su oni bili iz Vatikana, Austrije ili Lihenštajna, to sada nije važno.

 Nama ostaje da se napokon opametimo. Da prestanemo da mrzimo "narode" oko sebe, jer su oni isto što i mi, samo to ne žele da shvate ili im ne daju da shvate; da shvatimo da smo sami sebe uvukli u ovo gde smo sada i da samo mi sami možemo da izađemo iz ovoga; da nam niko drugi neće pomoći dok sami sebi ne pomognemo...

Da krenemo od početka... Mada, mislim da ne postoji čovek koji zna kada je sve počelo, tako da svako uzima za početak krajnju granicu svoje spoznaje. Moj početak je skroman, adekvatan mogućnostima i znanju običnog čoveka.

Da bi uopšte pričali o narodu i o istoriji tog naroda, moramo definisati pojam narod. Pametniji ljudi od mene kazu da je narod grupa ljudi koji su povezani zajedničkim jezikom, verom, istorijom i tradicijom. E, sad, po mom mišljenju, to nije dovoljno da bi "grupa ljudi" mogla biti nazvana narodom, jer u ovu definiciju nije uključen osnovni uslov, a to je sposobnost naroda da formira SVOJU državu. Jer, kada bi se isključio ovaj uslov, nastao bi (a nazalost već je i nastao) opšti haos i tumačenje (učenje) istorije na hiljade načina, kako kom "narodu" odgovara.

Elem, da se vratimo na početak: Moj početak nije "tamo negde iza Karpata" ili (ne daj Bože) u severozapadnoj Indiji, već ovde gde jesmo. Da ne dužim, već je svima jasno da je nemoguće da se milion ljudi tek tako diglo i prevalilo hiljade kilometara zato sto su čuli da je ovamo "zemlja plodna i nenaseljena". Kasnije ćemo se vratiti razlozima zasto su generacije i generacije Srba učile da su Sloveni sa Karpata,  a ne ono što stvarno jesu.

Srbi su narod, državotvoran narod. Znači, zadovoljavamo težak uslov, ali zato ne zadovoljavamo baš sve "sitne" uslove. Definicija kaže da je narod grupa ljudi koji su povezani zajedničkim jezikom. Danas 40% Srba priča "hrvatski", "bošnjački", "makedonski", "crnogorski" jezik. Komentar na ovu činjenicu ću izneti malo kasnije, da se sada ne bi mnogo odužilo. Definicija dalje kaže zajednička vera. Opet, većina Srba je pravoslavne vere, ali 3 miliona Srba je muslimanske veroispovesti, skoro 4 miliona katoličke vere. Što se tiče istorije i tradicije, to nam je svima zajedničko, ali danas se čuju razna vidjenja pojedinih istorijskih činjenica, koja, kad se malo razmisli o njima, govore nam da su (nekako) pojedinci živeli u paralelnom svetu, jer je nemoguće da je neko bio i pozitivac i negativac u isto vreme; da je pomagao i ubijao u istom trenutku... Ali sve je danas moguće... Samo čekam trenutak kada ce konačno rehabilitovati Hitlera i optužiti Srbe za sve zločine u prethodnom milenijumu...

Opet sam se zaneo,... Izvinjavam se zbog toga, dešavaće se često.  Toliko za ovaj put, sutra - prekosutra ću govoriti o periodu "seobe Slovena" sve do doba Nemanjića. 

Bilo bi lepo ako bi se još neko uključio u ovu ili neku sličnu raspravu, pošto na blogu nisam video ozbiljniju priču o ovoj temi...